Novi švajcarski vozovi juriće kroz Srbiju 30 na sat  

Novi švajcarski vozovi juriće kroz Srbiju 30 na sat

Novi švajcarski vozovi juriće kroz Srbiju 30 na sat

Isečci iz novina (1)

Nejasno je kojim će prugama juriti  "švajcarci", jer se na većini železničkih pravaca vozi tek 30 kilometara na sat. Ni koridorski pravci nisu osposobljeni za brze vožnje, a kamoli regionalni.  "Železnice Srbije" potpisale su sa švajcarskom kompanijom  "Štadler Busnang" ugovor o kupovini 21 novog elektromotornog putničkog voza, osposobljenih za brzinu od 160 kilometara na čas, koji bi trebalo da stignu na naše pruge od septembra naredne godine do avgusta 2015, a namenjeni su uglavnom za regionalni železnički saobraćaj. Nejasno je kojim će prugama juriti  "švajcarci", jer se na većini železničkih pravaca vozi tek 30 kilometara na sat. Ni koridorski pravci nisu osposobljeni za brze vožnje, a kamoli regionalni. Srbija je preuzela obavezu prema Evropi da do 2020. Završi železnički Koridor 10, što znači elektrificiranu dvokolosečnu prugu za brzine do 160 kilometara na čas. Kako danas polovina Koridora nije pripremljena za velike brzine, od dvokolosečne pruge nema ni spomena, na pojedinim deonicama se uvode takozvane lagane vožnje s brzinama do 30 kilometara na čas. Ako je tako na koridorskim pravcima, onda nije teško odgonetnuti šta se tek dešava na regionalnim prugama. U Vojvodini gotovo da nema pruge po kojoj vozovi idu projektovanom brzinom. Upućeni kažu da su problematični pravci Subotica - Novi Sad, Šid - Stara Pazova, Subotica - Senta, kompletna pruga Pančevo - Zrenjanin - Novo Miloševo, Novi Sad - Odžaci - Bogojevo, Vrbas - Sivac - Kula - Sombor... Ništa boljim prugama nismo povezani ni sa susedima, tako da se, na priimer, od Subotice do Segedina prugom dugom 40 kilometara vozi čak dva sata. U okviru programa prekogranične saradnje Srbiji je odobrena pomoć za bolju saobraćajnu vezu sa susedima, ima nešto kredita i za modernizaciju unutrašnje železničke mreže, međutim, sve to je kap u moru ogromnih potreba teških oko pet milijardi evra za rekonstrukciju i izgradnju brzih železničkih pruga. Naši su zacrtali dvokolosečnu prugu za brzine do 160 kilometara i rok izgradnje sedam godina. Pre dva dana ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić i ambasador Mađarske u Srbiji Oskar Nikovic tek su se saglasili o potrebi formiranja radne grupe za izradu projekta izgradnje pruge Beograd - Budimpešta u dužini od oko 390 kilometara za brzine veće od 200 kilometara, koja bi bila finansirana kineskim kreditom. Interes i Mađarske i Srbije je da ta pruga bude završena što pre i dvokolosečna za velike brzine, kako bi se iz grada u grad stizalo za dva i po do tri sata, umesto sadašnjih osam. Radovi na toj pruzi su počeli od Beograda do Stare Pazove, a u pripremi je i deonica do Novog Sada. Kada će se završiti kompletna pruga, na kojoj će vrednost radova na našoj teritoriji biti, prema rečima ministra Mrkonjića, oko 900 miliona evra, teško je predvideti. Ono što je izvesnije je to da će se još dugo voziti spore vožnje našim prugama, pa bili na njima i švajcarski vozovi.

Solidno samo 2, 5 odsto šina

Prema procenama Privredne komore Srbije, naša zemlja po kvalitetu železničke infrastrukture zauzima neslavno 110. Mesto na listi od 132 zemlje, a samo na 2, 5 odsto pruga može da se vozi 100 kilometara na sat. Mreža pruga u Srbiji stara je više od jednog veka. Na 62 odsto koloseka brzina je manja od 60 kilometara na čas, a na pojedinim deonicama iznosi jedva 30 kilometara.

Poslednje, mediji o nama

Arhiva mediji o nama

Poslednje vesti

Arhiva vesti