Za posao najviše nade ima u IT sektoru i poljoprivredi  

Za posao najviše nade ima u IT sektoru i poljoprivredi

Za posao najviše nade ima u IT sektoru i poljoprivredi

Isečci iz novina (1)

Na državne jasle neće se moći u naredne dve godine, a oni koji budu tražili posao, najpre će ga naći u IT sektoru i poljoprivredi. Barem tako poručuju stručnjaci iz softverske i agrarne branše. Nakon velikog izvoza "Fijata", novih radnih mesta biće i kod onih koji proizvode delove za auto-industriju. - Poslovi u sektoru informacionih tehnoligija nemaju granice - kaže za "Dnevnik" direktor "Vojvodina IKT klastera"MilanŠolaja. - Svako ko poseduje potrebne kvalifakacije, to jest znanje, može naći posao, za njih nema problema. Tako će da bude i ove i sledećih deset godina jer nemamo dovoljno ljudi za potrebe koje postoje na tržištu, uglavnom stranom, pošto domaće nema tražnju kakvu bi trebalo da ima. On naglašava da u toj branši uvek ima otvorenih radnih mesta te da broj radnih mesta raste mnogo brže nego broj ljudi koji imaju kvalifikacije da ih popune. - U softverskoj industriji u Srbiji sada radi od 5.500 do 6.000 ljudi. Zahvaljujući našim naporima da popularizujemo tu profesiju, prošle godine je oko 5.500 studenata upisalo računarske studije u Srbiji i nadam se da će se taj trend nastaviti. Sve i da ih iškolujemo i četiri puta više nego što ih sada imamo, to neće biti dovoljno - kaže Šolaja. Direktor "Fudlenda" Vasa Lekić kaže da Srbija ima šansu bar kada je u pitanju agrosektor. - Smatram da mi svoje kapacitete nismo dovoljno upotrebili, da imamo velike mogućnosti, ali to mora da bude izbalansirano i nastup ka krajnjem potrošaču i nastup ka drugim tržištima, zajedno s korišćenjem resursa - rekao je Lekić. Za razliku od ranijih godina, ove banke neće otvoriti vrata za nove radnike. Predsednik IO Rajfajzen banke Zoran Petrović smatra da će banke biti mnogo više motivisane da rade na uštedama svojih troškova jer nema dovoljno prostora za rast. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Siniša Nadbantić rekao je nedavno da Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2014. godinu predviđa 2,6 milijarde dinara koje će biti potrošene na radna mesta, obuke i prekvalifikacije. Dodatnih 500 miliona dinara, nadaju se u NSZ-u, obezbediće lokalne samouprave. Od oko 760.000 nezaposlenih, koliko ih ima na evidenciji NSZ-a, šansu da dobiju posao uz pomoć države tokom sledeće godine mogao bi dobiti tek svaki sedmi. Najviše novca trebalo bi da ode za samozapošljavanje, odnosno ljudima koji su prijavljeni na Biro, a imaju ideju o tome kako da započnu sopstveni biznis u oblasti prometa robe, proizvodnje ili usluga. Direktor NSZ-a je naglasio da će biti izdvojene značajne svote i za obuke za deficitarna zanimanja jer u trećem i četvrtom stepenu nedostaju majstori koji se bave limarskim poslovima, zidari, armirači, tesari, kao i varioci.

Obuka za junior programere

- "Vojvodina ITK" insistira na hitnom rešavanju problema nedostatka kadrova u toj oblasti - kaže Mila Šolaja. - Pokrećemo projekat prekvalifikacije i u skladu s rezultatima, koji zapravo podrazumevaju broj novozaposlenih, videćemo kako da ga proširimo. Ideja je, naime, da se ljudi prekvalifikuju i organizovaćemo kratke intezivne kurseve, koji su vrlo praktični i uključuju praksu u kompanijama. U početku ćemo obuku organizovati za manje polaznika koji će u kratkom vremenu biti obučeni za rad u IT sektoru kao junior programeri. Ukoliko se što više njih nakon projekta zaposli, a prošli su kroz takve obuke, verovatno će posle sve biti u većem obimu.

Poslednje, mediji o nama

Arhiva mediji o nama

Poslednje vesti

Arhiva vesti