Brzina je bitna - svet se dramatično transformiše u digitalno društvo

Brzina je bitna - svet se dramatično transformiše u digitalno društvo

Budućnost nas vodi ka globalizaciji medijskog tržišta. Verujem da ćemo iz Beograda, Banjaluke i Podgorice vrlo brzo servisirati klijente u Madridu, Berlinu, Čikagu... Prepreke za taj scenario nestaju

lagano i zato, na primer, trenutno razgovaramo o novim aranžmanima sa kolegama iz Nemačke ko za trenutak stavimo po strani pandemiju i sve nevolje koja je izazvala, bez sumnje možemo reći da prisustvujemo dramatičnoj transformaciji sveta u digitalno društvo. Taj trend je jasno trasiran još pre dve i po decenije kada je, recimo, A1 Gor, tadašnji potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, nagovestio da će planetu u budućnosti premrežiti "informacione magistrale". Ali, u uslovima korone proces digitalizacije je dobio neverovatno ubrzanje.

Ovako je Dragan Radić, osnivač i direktor poslovnog sistema Ninamedia, Novi Sad, odgovorio na naše pitanje o tome u kom pravcu ide globalni trend digitalnih komunikacija. Kako ističe, pandemija je ubrzala digitalne trendove, ali bi oni, svakako, imali svoju brzu dinamiku i bez korona virusa:

- Onlajn sastanci, masovno korišćenje različitih komunikacionih platformi, fizički udaljeno poslovanje sa klijentima i zaposlenima, dovelo nas je, na globalnom nivou, u ono što se s pravom može nazvati "nova stvarnost", kaže Radić koji u intervjuu za Magazin Biznis govori o novim zakonitostima u razvoju digitalnih komunikacija, o ekonomskom i društvenom razvoju baziranom na korišćenju informacija, kao i o razvoju poslovnog sistema Ninamedia koji ove godine obeležava dve decenije rada. • Šta su nam donele digitalne komunikaci-

je? Da li je njima samo podržan "kult savremenih tehnologija" ili je olakšan život i rad Ijudima?

- Digitalna komunikacija nam je oduzela bliskost i fizičku prisutnost na koju smo inače navikli, ali donela nam je brzinu i značajnu uštedu vremena. Verujem da je ta promena najviše pogodila one koji ranije nisu imali poslovne ili lične potrebe za značajnijom komunikacijom, posredstvom digitalnih platformi. Oni su morali najbrže da uče. Sto se tiče Ninamedije, osim novih platformi za online sastanke, uveli smo i alate koji su nam omogućili da nastavimo sa ozbiljnim istraživanjima javnog mnjenja. Tako smo uveli online fokus grupe, dubinske intervjue. Ninamedia je i prethodnih godina dosta polagala na digitalizaciju poslovnih procesa, ali svakako mogu da kažem da je korona to ubrzala. • Da li Srbija zaostaje za svetom u primeni savremenih tehnologija u oblasti komunikacija? Ili, možda, tu nema mogućnosti da se zaostaje, upravo zbog prirode digitalnih tehnologija - mogu da se brzo primene u bilo kom delu sveta?

- Ne samo da se primenjuju najmodernije tehnologije, u Srbiji se one stvaraju. Kao ilustraciju navešću podatak da samo u Novom Sadu radi gotovo 15.000 programera. Osim toga, stasalo je celo jedno pokolenje koje se u digitalnom okruženju oseća "kao kod kuće". To su naša deca koja su u međuvremenu prispela za rad i stvaranje. Uz njih, i mi stariji u hodu usvajamo najsavremenije tehnologije. Svakako, ne može se reći da Srbija zaostaje za trendovima u svetu. • Za medijski sistem Ninamedia se ističe da

predstavlja "suštinski spoj znanja i tehnologije koji se oslanja na najsavremenije trendove". Sta to praktično znači? - Ninamedia je trezor informacija sakupljenih na različite načine, koji obuhvataju naše usluge. Najsavremeniji trendovi podrazumevaju preciznost i pravovremenost informacije, brzinu dostave, jednostavnost upotrebe korisničkih aplikacija. Celokupna usluga postala je nezamisliva bez IT podrške i brojnih softvera koje razvijamo poslednjih godina, usled rastuće potrebe naših klijenata, ali i optimizacije internih procesa. • Vi kažete da klijentima omogučavate da u  svakom trenutku raspolažu svim relevantnim informacijama i da upravljaju njima. Sta klijente najviše zanima? Koje informacije su im najvažnije za poslovanje? - Spektar interesovanja naših klijenata je veoma velik, jer dolaze iz brojnih industrija. To praktično znači da iz našeg ugla nema suvišne ili bespotrebne informacije. Vrednost usluge koju im pružamo se sastoji iz pregleda celokupnog "medijskog neba", pozicije klijenta na njemu, ali i pozicije konkurenata. Pružamo informacije koje su neophodne za donošenje strateških poslovnih odluka, bilo da dobijaju te informacije putem monitoringa medija ili istraživanja tržišta i javnog mnjenja.

POTPUNO SMO PREŠLI NA DIGITAL - Radili smo ono što su radile sve odgovorne kompanije, kako u Srbiji, tako i u svetu. Čuvali smo zaposlene, njihovo zdravlje, kao i radna mesta i uspeli smo u tome jer smo se prilagođavali epidemiološkoj situaciji i merama koje je propisivao Krizni štab. Ali, nismo stali na tome. Neprestano smo evaluirali interne procese. Zajednički imenitelj svim inovacijama jeste prelazak na digital tamo gde to još nije bilo urađeno ili je tek bilo započeto pre pandemije. Kad je reč o Srbiji, moj utisak je da se u našoj zemlji dogodio relativno bezbolan prelaz na novonastalu situaciju, rekao je Dragan Radić, komentarišući "novu realnost" i medijske usluge.

 • Može li se, kroz interesovanje vaših klijenata i saradnju sa njima, zaključiti koliko je srpska privreda konkurentna u odnosu na razvijene ekonomije?

- Duboko sam uveren da je konkurentna, da je u procesu konstantnog učenja i rasta kada je u pitanju upotreba informacija. U tom procesu učimo jedni od drugih.

• Sa druge strane, klijenti Ninamedije su i  politicke stranke i političari. Za koju vrstu vaših usluga su najzainteresovaniji? Kakva je naša politička scena, posmatrano iz ugla kompanije za istraživanje medijskog tržišta?

- Naša politička scena ima mnogo aktera, mnogi od njih koriste monitoring medija jer im je važna analiza medijske eksponiranosti. Trend koji postaje sve jasniji jeste da sve više očekuju od podataka iz istraživanja javnog mnjenja. Tako su istraživači Ninamedije na prethodnim izborima u Novom Sadu prvi put u Srbiji sproveli takozvani Exit poli, odnosno izlaznu anketu i imali odstupanje od zvaničnih rezultata za svega 0,5 procenata, što je sjajan rezultat.

Stranke postaju sve svesnije važnosti ovih podataka, znaju kako da ih implementiraju u svoje kampanje, u komunikaciji sa biračima i medijima. Ono što je novina jeste da sve jasnije i preciznije definišu svoje zahteve prema istraživačima, što govori o višem stepenu delovanja na političkoj sceni.

• Kada ste i zašto osnovali NIMMA HUB,  u okviru poslovnog sistema Ninamedije? Kakve usluge pružate u okviru tog poslovnog segmenta?

Nove usluge je tržište

ODMAH PRIHVATILO

- Već na početku pandemije bilo je jasno da će posao morati da se prilagodi onome što neki nazivaju "novom stvarnošću". Sagledali smo sve naše poslovne procese i brzo smo uveli značajne novine. Unapredili smo softvere koji su nezaobilazni alati u našem radu, istovremeno smo dodatno digitalizovali važne aspekte poslovanja, između ostalog sastanke - NIMMA HUB je osnovan u maju 2018. i predstavlja multidisciplinarno čvorište komunikacija. To je jedinstven projekat u Srbiji koji komunikacione procese dovodi na viši stepen. NIMMA HUB je istovremeno i manifestacija naše energije koju godinama generišemo u poslovnom sistemu Ninamedije. • Šta znači model EndlEnd komunikacija?

Da li ga klijenti koriste i zašto?

- Sve ono što svakodnevno proživljavamo, zapravo je refleksija gotovo neprekidnog toka najrazličitijih informacija kojima smo izloženi. Iz tog konstantnog šuma mi u realnom vremenu identifikujemo teme od značaja za reputaciju naših klijenata. Ova polazna saznanja nam omogućavaju da dubinski istražimo uzroke nastanka informacija koje posledično deluju na stavove javnosti. Na osnovu tih saznanja razvijamo planove koji našim klijentima omogućavaju da poboljšaju komunikacione strategije i da u implementaciji plasiraju relevantne informacije koje će omogućiti da ih njihove ciljne i internu komunikaciju. Zbog pandemije smo imali smanjen obim posla sa nekim klijentima u industrijama koje su najviše pogođene koronom, ali to smo nadoknadili novim uslugama koje je tržište odmah prihvatilo. Štaviše, prošle godine smo nastavili da se širimo tako što smo otvorili kancelariju u Banjaluci. Mnogo smo radili, brzo učili i rezultat nije izostao, rekao je Dragan Radić, odgovarajući na naše pitanje o radu Ninamedije u protekloj godini, u znaku pandemije. javnosti prepoznaju, shvate, i što je najvažnije - prihvate. Jednostavno, sve informacije, koje sakupljamo različitim metodologijama, kvalitativno i kvantitativno obrađujemo tako da budu upotrebljive. Ili kako mi to kažemo: pretvaramo podatke u informaciju koja nosi vrednost za klijenta.

• Zašto ste se odlučili zaformiranje UnderlT, software development kompanije u okviru Ninamedia poslovnog sistema? 0 kojim uslugama je reč, ko ih koristi i kakvaje budućnost tog dela sistema? - Osnivanje UnderlT je bio logičan korak. Zeleli smo da putem savremenog softvera postignemo rasterećenje

zaposlenih, da smanjimo mogućnost grešaka, da poboljšamo efikasnost, da dobijemo na brzini. I UnderlT nam je u tome pomogao rešenjima koja su razvili njegovi timovi. Kompanija je u međuvremenu izašla na tržište, pa je sama Ninamedia postala samo jedan od brojnih korisnika usluga UnderlTa. Kompanija je specijalizovana za razvoj softverskih rešenja za specifične platforme (tzv. embedded + automotive software development), a od prošle godine imamo i tim za razvoj web aplikacija. Na taj način je zatvoren krug za razvoj loT (internet of things) rešenja koja su definitivno budućnost svakog razvijenog društva.

• Koliko su i zašto danas, za savremeni sistem media monitoringa, potrebna vrhunska oprema i inovativna softverska rešenja? Koliko specijalizovanih kuća u Srbiji poseduje takvu vrstu opreme? - Disperzija medijskog tržišta je izuzetno velika. Da bi bilo moguće sprovoditi monitoring svih medija, reklama koje se emituju, ključnih reči koje pratimo za klijente, potrebni su najbolja oprema i softver. Industrija monitoringa medija se u Srbiji neprestano transformiše, između ostalog i kroz ula-

Zašto se zovu Ninamedia - Porodica Nikole Damjanića, koja je osnovala prijateljsku kuću Ninamedia u Sloveniji 1990. godine, ima Ninu, Nikolu i puno bliskih Ijudi koji se slično zovu, tako da je naziv potekao iz lične porodične priče. Nina i istraživanje medija je dalo naziv Ninamedia. Mi smo preuzeli naziv i nastavili da poslujemo pod njihovim mentorstvom, kasnije, dugi niz godina, rekao je Dragan Radić, odgovarajući na naše pitanje o tome otkud naziv Ninamedia i ko je bio "kum". ganja u opremu i softvere, što dovodi do pružanja kvalitetnije usluge.

Sta u pružanju usluga klijentima Ninamedije znači "primena sertifikovanih istraživačkih metoda i naprednih modela analize podataka"? Koliko je to značajno za rad istraživača Ninamedije, a koliko za kompanije-klijente?

- Istraživači u Ninamediji su u prethodnom periodu znatno unapredili kvalitet statističke obrade podataka i izveštavanja. Umesto klasičnog izveštaja koji su dobijali ranije, svaki klijent dobija još dodatak koji je rezultat kompleksnijih statističkih obrada podataka. Time se ostvaruju dublji uvidi, rade se različiti indeksi i modeliranje podataka. Kao rezultat, dobijamo dodatnu informaciju za klijenta, koja bez sumnje predstavlja ono što možemo nazvati "nova vrednost". Kada pričamo o sertifikovanim istraživačkim metodama, govorimo o vođenim procesima kvaliteta i bezbednosti informacija, upakovanih u ESOMAR kodekse. Ninamedia ima tri ISO standarda, čijom se primenom dolazi do veće pouzdanosti, odnosno smanjenja mogućih grešaka u radu, uz dokumentovanje svakog koraka tokom faza istraživanja.

Ti standardi, između ostalog, garantuju klijentima da su njihove informacije poverljive i sigurne.

• Ninamedia posluje, osim u Srbiji, i u regi-

onu: u BiH i Crnoj Gori. Kakva su iskustva iz rada u regionu? Ima li razlike u odnosu na usluge koje pružate u regionu? - Dokazan model iz Srbije preneli smo u Podgoricu i Banjaluku. Svako od tih tržišta ima svoje specifičnosti, ali dobar proizvod jednostavno je - dobar proizvod. Iskustvo dugo dve decenije preneli smo kao gotovo rešenje u te sredine gde pružamo usluge istog kvaliteta. Istovremeno, zahvaljujući našoj poslovnoj infrastrukturi, ostvarujemo značajne uštede nastupa na svim ovim tržištima, jer smo optimizovali zajedničke procese i možemo da koristimo zajedničku infrastrukturu. Racionalizovali smo troškove, a time smo dobili mogućnost za veća ulaganja u zaposlene.

• Kakva je slika ekonomije i privrede u zemljama u kojima radite, na osnovu usluga koje Ninamedia pruža?

- Značajno najviše servisa i usluga se realizuje u Srbiji, što je prirodno, imajući u vidu broj kompanija koje postoje kod nas. Sto se nas tiče, međutim, nema razlike u kvalitetu usluga koje pružamo u Srbiji u odnosu na one koje su dostupne klijentima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

• Ninamedia je startovala pre 20 godina,  u vreme kada je u Srbiji i regionu počela da se prepoznaje usluga press klipinga. Kad sad uporedite taj početak i savremenu produkciju koju imate - koliki je put pređen? Koliko ste zaposlenih imali tada, a koliko sada?

- Siguran sam da je tada bilo mnogo teže. Prvih pet godina se ne sećam ničeg osim: rada i rada... Oprema koju smo tada koristili, broj aplikacija i alata nemaju ništa slično sa današnjim uslovima. Kao da su vekovi u pitanju. Na početku nas je bilo troje, sada nas u sistemu ima više od tri stotine. U prvo vreme smo bili ispred zahteva klijenata, jer tržište tada još nije bilo sazrelo za monitoring medija. Međutim, kvalitet i spektar usluga koje smo stalno inovirali doveo je do toga da klijenti bivaju sve zahtevniji. To nam je davalo dodatne impulse za razvoj. Sada bih rekao da se bavimo finim podešavanjem našeg sistema koji omogućava jednostavnije i efikasnije poslovanje.

• Ima li Ninamedia uzor u poslu, u oblastima u kojima posluje? U kojim državama je najrazvijenija takva delatnost i zašto? - Oblasti u kojima mi poslujemo su veoma slične i u drugim državama. U pitanju su samo razlike među softverskim rešenjima koja se koriste. Budućnost nam donosi mnogo podataka koje treba pretvoriti u upotrebljivu informaciju, sažeti je, izvući najbolje iz nje i uštedeti vreme klijentu.

Bez lažne skromnosti, mogu reći da je Ninamedia bila pionir u razvoju monitoringa medija u Jugoistočnoj Evropi i zbog toga ne mogu da govorim o konkretnim uzorima. Pre bih rekao da smo imali inspiraciju u zadovoljnim klijentima. To nam je bila motivacija, a dobro urađen posao satisfakcija.

• Ako ste u prošle dve decenije razmišljali

unapred, šta danas znači razmisljati dva koraka unapred? U kom pravcu ide oblast kojom se bavi Ninamedia?

- Mislim da nas budućnost vodi ka globalizaciji tržišta, verujem da ćemo iz Beograda, Banjaluke i Podgorice vrlo brzo servisirati klijente u Madridu, Berlinu, Cikagu... Prepreke za taj scenario nestaju lagano i zato, na primer, trenutno razgovaramo o novim aranžmanima sa kolegama iz Nemačke.

• Uložili ste u novi istraživački centar, u

studio za audio i video produkciju, u razvoj vlastite regionalne dopisničke mreže... 0 kolikim investicijama je reč?

- Da, posedovanje savremenih tehnologija zahteva izuzetno velika sredstva. U poslednjih pet godina uložili smo u opremu, infrastrukturu, softvere i ukupni razvoj, preko osam miliona evra. Izgradili smo verovatno najnapredniju poslovnu zgradu za naše industrije u regionu, imamo dva profesionalna studija za fokus grupe, 18 kompletno opremljenih TV ekipa u sedam gradova, novi CATI centar, brojne obuke zaposlenih. Investicija u poslovno okruženje i ljude je neophodni korak ka održivom biznisu, istovremeno i segment bez kog nije moguće ići napred.

• Ko su proizvođači opreme, odnosno savremenih tehnologija koje koristite? Domaći ili strani?

- Proizvođači opreme su gotovo u potpunosti svetski brendovi, dok su tehnologija i softveri domaći i svetski. Ipak, hteo bih da istaknem trend da domaći softver postaje sve zastupljeniji. Osim toga, mi akcenat stavljamo na razvoj sopstvenog softvera koji je prilagođen našim potrebama.

• Koliko je u Srbiji u prošlih 20 godina

shvaćen značaj usluga praćenja i analize medijskih sadržaja? Da li kompanije dovoljno i pravilno koriste informacije? - Klijenti sve više koriste ove usluge. Veoma dobro barataju podacima, porede ih sa prethodnim, iznose zaključke i implementiraju ih u svoje poslovanje. Kada postoji potreba, trudimo se da klijentima partnerski ukazujemo na pojedine zaključke i značaj analitike.

• Posle iskustva koje imate u osnivanju i razvoju Ninamedije u prošlih 20 godina, kakvi se novi koncepti medijske komunikacije mogu očekivati?

- Komunikacija je neizbežna uvek i svuda, kroz različite medije, kroz različite platforme, uređaje. Komunikacija kao neophodnost, kako bi se ispratila dinamička slika sveta, kao bogatstvo informacija ali i pretrpanost, da se iz svih šumova izdvoje relevantne stvari. Biće još razuđenija i kompleksnija.

• Da li ce digitalmcija, elektromka, robotizaa-

ja... učiniti da nestanu print mediji u budučnosti... Print - od koga su i počeli prvi isečci za press kliping Ninamedije pre 20 godina... - Eh, vi na emociju... Neće nestati, ni knjige, ni novine u obliku u kome ih sada vidimo. Smanjiće se i smanjuje se broj print izdanja, mislim da će donekle promeniti namenu, ali nestati neće. Nadam se... • Ima li digitalno doba prednosti i u kom

pravcu se može očekivati razvoj komunikacija u narednih nekoliko godina? - Naravno, jedna od prvih prednosti je brzina i funkcionalnost. Ostaje nam više vremena za odmor i druge kvalitetne socijalne sadržaje.

• Kakvi su planovi za razvoj Ninamedije u  narednih nekoliko godina? Da li ih pravite, korigujete i koji se period planiranja može primeniti u ovako dinamičnim i turbulentnim vremenima?

- Prvobitno se planovi odnose na zaposlene jer su oni naša najveća vrednost. Planiramo njihovu kontinuiranu edukaciju, ali i podsticanje inovativnosti i kreativnosti što će neminovno dovesti i do širenja naših vidika. Razvoj novih proizvoda i ulazak u kompatibilne industrije, širenje na regionalnom nivou, povezivanje sa kompanijama iz sveta u kom formatu - videćemo.

Dalje, plan je razvoj i implementacija novih softvera u radu, ali i sprovođenje novih ideja u razvoj i unapređenje proizvoda. Pravimo puno planova, korigujemo ih u skladu sa prilikama i izazovima, a prilagođavamo se novim okolnostima i delamo u skladu sa njima, rekao je Dragan Radić u razgovoru za Magazin Biznis.

 Radojka Nikolić